Путујући по Драгачеву, некакви Турци набасају на хајдуке. Хајдуци бејаху јачи, па Турци нагнуше у бекство. Том приликом упадоше у некакво живо блато и почеше се топити.

Пошто су били на коњима, викали су:

-Као, на! Као, на!

Нико није могао да им помогне. Сви су се потопили, изузев једног који је имао крилатог коња.

Помен на њихово викање и њихову смрт сачуван је у називу села Каона.

Р.М.М: “Јеличке легенде“