Пењем се на стрму планину и највишу стену

У грудима крчи сужени дах и понестаје свежина

Упорно упорно настављам тисућвековни посао

Клесања и полирања свог вечног камена

.

О громадо-планино о висока стено!

Мој необрађени Камен дијамант скрива

Ни вукомишљак разљућених доњих органа

Неће ме спречити да исклешем д и в а!

.

Ево ме седим на врху главом у облаку

Жарни вулкани кроз кичму сипају лаву

Кидају тело љути планински и кармички демони

Потом киша из небеског кабла лије на главу

.

Ја – путник ка трону и Камена клесач

Стварам за све и са љубављу светове светлости

Опијен божанским играм као Шива – плесач

Пун делатног саосећања и пун милости