у соби што пресвлачи се удвојем у лудило
твоја хаљина грли сенке у чудесном сну

то нас је опијене дуго поново будило
дрхтање нассвемира на нетакнутом дну

ти си се пољупцима делила на неспоје свести
пала на груди моје од вреле непрегор таме

и нисмо знали куда ће нас то одвести
кад нам се жељне очи разболом помаме

уснодарје се просипа кроз отворе прозора
светло би да нас буди нуђењима тајним

у венама смехом пламенује исконска зора
и ми се предајемо нестајањима дуготрајним