Док сву ноћ киша бесно бије у прозоре

А у даљини тужно лаје нечији пас

Невеселе мисли слутњом душу море

Да над светом као кондор кружи судњи час.

.

Ноћ се ломи под облаком наде плашљиве

А воњ тела заудара грехом пожуде

Молитве су без кајања – сузе лажљиве

Јер гордост је становиште сваке заблуде.

.

Још се чује лепет крила векова прошлих

Кад орлови напустише гнезда под небом

У блату се заглибише душе клонулих

Што нехристе нудили су сољу и хлебом.

.

У лавежу из даљине одјек судбине

И облаци што јецају сад још болније

Јер ноћ хладна сакрила је део истине

Да су зоре новог доба пуно тамније.

Фото: Орлови; Википедија