У коси луга славуј се јавља

Сунце израња из плаве баре

Жуборе поточићи дечјег здравља

кроз расцветале јабучаре

Славуј из гаја сунце поздравља.

.

У гају преду сунчеве преље

свилени кончићи висе са грана

Воденичица јутра још меље

звезде, за златну погачу дана.

.

Славуј, син гаја, где јелен пасе

пева, заљубљен, о ружи сунца

А сунце слуша … и жели да се

претвори у очи тог слаткокљунца.

.

И док у кљуну славуја свиће

песма пролећа – сунце са цера

дарује јасике, брезе, цериће

минђушама од бисера …

.

А снег мирисних латица пада

и кљуца, кљуца, детлић твог била

Плаво небо и бела стада

Замисли за трен да имаш крила

и полетећеш изнад ливада!

.

Почиње Пролеће а стигло већ . . . Лето!