Милорад Куљић: Човекова потка


Моћан траг је она у времену.

Њен је запис белег свевремени.

Човеков је траг у њеном „писмену“

од првог човека скамењени.

.

Реликвија светости је она

што предачки завет часно чува.

Без ње човек маса ублатњана.

Усправним га она обдржава.

.

Осведочи она и светога

кад осузи мироточним миром.

Тад казује о души крај Бога

која њу је чинила човеком.

.

Свевременост ватром јој гашена

ил’ кад јој се честица разреди.

Чврстина јој учини се ломна.

Трајност њену за свагда ускрати.

.

Ни човеком човек био не би

да том потком он није заснован.

Попут змије он тлом гмизао би.

Срећом Богом намерен усправан.

Постави коментар