Верица Стојиљковић: Љубав


Љубав моја, из траве израста,

кроз росу на свет гледа.

Свака влат сунцу махнула,

јаснозором у твојим очима.

.

Љубав моја, у вечности зачета,

песмом са твојих усана,

једном, кад је лира засвирала,

и кад расула се звездана прашина,

путеве нам обележила.

И путују нам срца, једно до другога,

Тихо радосна, а опет ко громови јасна.

Постави коментар