Закуца ветар по прозору мом.

Изађох ван.

Крајолик нестваран,

плавичасто љубичаст.

Заталаса бреза,

зашуми храст,

запева птица,

мала шареница.

Насмеја се сунце,

загрли ме један зрак.

Долете лептир,

Шапатом рече

да пратим му траг.

Фото: Бреза, као лек; Википедија