И нека ме зовеш леденом ружом,

топлотом само костриш ми бодље.

Погледај иза љубичице у хладу

због твог сјаја не расту са мном у складу

..

И нека ме топлота твоја

растопи ко локву на каљавом путу,

попићу из ње сву воду живота

јер знам да после дуго те није.

.

И нека ме уберу, у хербаријум ставе,

лежаћу опет извијене главе

на белом од времена жутом папиру.

Ни сузом од стајања боје лате ми не спиру.

.

И нека окрену лист и увежу канапом,

печат сам времена што мину.

Бокораста у првој цвати

заклони ми пелин твоју топлину.

Фото:Љубичице; Википедија