У човеку не тражим човека

нити његове слабости, ни корен греха.

Тражим ону радост заборављену у њему

дечијег смеха.

То мени даје слику

о вредности бића овог века.

Тражим у њему Исусов одраз.

Не занимају ме

његове победе ни пораз.

Тражим светлог детета меки образ.

Тражим једино вредну чистоту душе.

Оно што људи кад одрасту

у себи угуше.

.

Заробљени су болом и с муком живе.

Некада плаве очи

постале су од заједљивости и смога сиве.

Тражим у људима дечије осмехе живе

који неправедно затрпани

негде у дубини себе криве.

.

Ех, да су се само мало смејали лепше,

недаће садашње биле би смешне.

Самопоуздања нико нема.

Узалуд су сва ордења

и трагања и запомагања.

Велом прошлости остаје покривена тајна.

.

Док су мали били,

због срамоте осећања крили

па су се у окрутностима заробили.

Гнезда нису како треба свили.

Од себе се одродили.

.

Молим те,

брате мили, нека још једном

из тебе испили то пиле жутокљуно.

Знаш да си добар, вредиш пуно.

Удахни полако и све остало је лако.

Само се осмехни као некад што си.

Немој да те брину те седе у коси.

Нека их живот као лишће јесење носи.

Никада није касно да спознаш ко си.