Милорад Максимовић: Сјај из сржи


У време промене, највише се бориш против сенки. Оне су скоро па невидљиве, знају живот да униште док не остане прах и пепео. Њих и утицај њихов на време препознати јер без тога ћеш залудне битке водити.

Али знај! 

Ако се суочиш са њима – са својим страхом ћеш се у коштац порвати. Нема већег непријатеља него страха вођеног сенкама.

Оне немају имена, резона, мишљења. Већ само глад, неутољиву и гласну, ужасно јасну. 

Не чекај, док њих не уклониш – нема напретка.

.

Kуда је ишла миса.о твоја?

 О часном роду и напаћеној земљи

има ли разлога за сузе непријатељу и да је

Сунце брига за то?

.

Знам. Осећам. Не разуме ме свест која ти

води ум сада…јер она вазда умује,

влада…али никад ти неће дати мира јер лепше је

пити сока од немира.

.

Да ли си некад у тихо доба ноћно,

крајичком духовног ока спазио

обрисе оних који владају

твојим бићем, умом и сном?

.

Да ли си попут путника у возу случајно,

чуо разговор њихов – тих сенки,

сивих омаја – црних појава

како сикћу језиком глади и море сред море сада?

.

Не, немој се плашити.

Ти си Сунца Син. Ти си Божја Кћи!

Сенке се плаше тебе – упамти!

И шта год их снашло сада и вајкада

твој један свести поглед вредан-

вечно мења све.

.

Мисли ти нису твоје.

Речи ти не теку к’о слап.

Песма ти није душе пој.

Дело ти никад рад твој.

.

Само онда када биваш.

Само када будан сниваш.

Само када волиш јер тако треба.

Јер шта ће Сунце но да свима да хлеба…

.

Сијај Роде.

Вазда кроз тебе иду живе воде. 

Извор: Звезда Род

Постави коментар