Милорад Максимовић: Сјај из сржи
У време промене, највише се бориш против сенки. Оне су скоро па невидљиве, знају живот да униште док не остане прах и пепео. Њих и утицај њихов на време препознати јер без тога ћеш залудне битке водити.
Али знај!
Ако се суочиш са њима – са својим страхом ћеш се у коштац порвати. Нема већег непријатеља него страха вођеног сенкама.
Оне немају имена, резона, мишљења. Већ само глад, неутољиву и гласну, ужасно јасну.
Не чекај, док њих не уклониш – нема напретка.
.
Kуда је ишла миса.о твоја?
О часном роду и напаћеној земљи
има ли разлога за сузе непријатељу и да је
Сунце брига за то?
.
Знам. Осећам. Не разуме ме свест која ти
води ум сада…јер она вазда умује,
влада…али никад ти неће дати мира јер лепше је
пити сока од немира.
.
Да ли си некад у тихо доба ноћно,
крајичком духовног ока спазио
обрисе оних који владају
твојим бићем, умом и сном?
.
Да ли си попут путника у возу случајно,
чуо разговор њихов – тих сенки,
сивих омаја – црних појава
како сикћу језиком глади и море сред море сада?
.
Не, немој се плашити.
Ти си Сунца Син. Ти си Божја Кћи!
Сенке се плаше тебе – упамти!
И шта год их снашло сада и вајкада
твој један свести поглед вредан-
вечно мења све.
.
Мисли ти нису твоје.
Речи ти не теку к’о слап.
Песма ти није душе пој.
Дело ти никад рад твој.
.
Само онда када биваш.
Само када будан сниваш.
Само када волиш јер тако треба.
Јер шта ће Сунце но да свима да хлеба…
.
Сијај Роде.
Вазда кроз тебе иду живе воде.

Извор: Звезда Род
