плели смо звезде у болђердане

у ноћи последњој пред васкрсење

гајили аждаје и ваздан немане

у поткама где спи спасење

.

ткали смо рукама многожарним

тканице појасне за танкостучја

вретена вртели бедрима пожарним

кад дошла су времена суровучја

.

недолаззора стишће нам тела

одвајамо се тек да удах дође

у свеоловне груди и грла бела

.

и да кроз усне на силу прође

крик наднебесни од нашег плача

док наслут осаме крвљу корача