Маид Чорбић: MCMLXXXII


Не предај се Инес, ти рањена добра душо

Саткана од најљепших врата рајског острва

Што живи у теби и даље успркос свим бодљама

Које живот ти је дао немилосрдно, али и сами људи

Јер ти знаш довољно колико си на крају јака

И да можеш све сама да пређеш без ичије помоћи

.

Ти и даље можеш још да живиш тако вјечно

Ако су ти други украли душу, па не заслужују да патиш

MCMLXXXII година је, ти и даље заостајеш за свијетом

Који је већ одавно напреднији од тебе

То глупо XII коштати ће те свега у животу; тргни се!

.

Ти ниси заостала ако си и даље слободна жена

Само је доказ да си еманципована од малена

И да не дајеш неким глупанима простор за љубав

Него више волиш саму себе, што је тотално прихватљиво

Само немој да те разнесе неки снажни ураган

Твоје емоције, твоју душу, твоје надање..

.

Нема везе и ако си далеко од свих на свијету

Постоје ствари на које не можеш да утичеш

Ниси ти рођена да патиш због недоречености

Јер ипак Инес, мораш да схватиш да живот је опасан

И да доноси невоље са свих страна

.

Гурају те како желе и хоће, али непоколебљива си

Само ти завиде мачке које имаш у своме дому

Женског рода, пријатељице једне једине

.

MCMLXXXII година је, а ти и даље сама сједиш

Зашто не тражиш и даље разлог за живот?

Није ваљда да си толико наде изгубила за универзум

Па да не можеш разликовати неке људе око себе?

.

Не предај се, Инес. Ти имаш разлога и даље да живиш

Не дај се, Инес. Разумјети ћеш шта је квантна физика.

Немој дозволити да те анђели чувари тако младу одведу

Да у сутону зоре плачу мајка и отац за тобом!

.

Постави коментар