Душица Милосављевић:Коса


Одгурнух те у погледу на страни где море из сунца излази

да увек ми у одразу будеш

Ти!

.

Заспах у оку твом сваки пут кад бдиш,

а будиш се у оку мом када заспим!

.

Остављаш ме да бирам и знаш да најбољи избор правим, јер у сваком

сам твом…

.

Не, ово није наш дом ,

али је стан ,

.

О да, знам …

.

И какве везе коса сад има са тим,

питаће гласи,

Онај прамен живи у снази коју дадох ти

да кроз све нити сложене твари

наших дела у вечност стави!

.

Одувек бди!

Постави коментар