Душица Милосављевић:Коса

Одгурнух те у погледу на страни где море из сунца излази
да увек ми у одразу будеш
Ти!
.
Заспах у оку твом сваки пут кад бдиш,
а будиш се у оку мом када заспим!
.
Остављаш ме да бирам и знаш да најбољи избор правим, јер у сваком
сам твом…
.
Не, ово није наш дом ,
али је стан ,
.
О да, знам …
.
И какве везе коса сад има са тим,
питаће гласи,
Онај прамен живи у снази коју дадох ти
да кроз све нити сложене твари
наших дела у вечност стави!
.
Одувек бди!
