Мисли моја посејана у голубијем небу цветном

У недра дана кад ветар оплоди семе кроз етар

Кроз тебе ми љубави

у златне стазе залазе

У гласну тишину латицом жутом

док сни та звезда живота на облаку прелетном

То даљине утиснуте у прашину звездану прелећу

Светлости чедне зароне у плавет и у гроздове небне

Мисли моја заробљена под стидљивим скутом

ја опет кроз тебе Сунцу певам

јер плодне пропланке мамим док сневам

сапета у пупољу жутом

кроз једну љубав благу у тај вечни час

У мору панонском док бдим над жртвом цветном

мирисом што зри у перју лета изнад ватре и цвета

воћа што ме оком рођења згоди жртвом једном

кад сине преко листа дана лептировог крила журни лет

И тако дозовем јутро, вруј воде да у небо тече

и раширим руке перјем лаке

у те боје дуге

у облаке

Да обгрлим часак кад се плоди жуто море

трагом зоре

где сневане сени оплоде време птица у мени

Где су плугом сунца заоране те пучине

У причине

у омиљу

с пољупцем на усни

трагом у том биљу

То пругом далеких видика

клија моја вечна јава

Јер дахом душе оставим траг у букету

док љубим небо нежно и лако

Поље што злати у лету

Док у мене

утачу се

мора жута и мора плава

.

Из двокњижја: “Псалми у свили душе“

Фото 1,2,3: Фб страница – Paradise Flowers & Roses