Весна Зазић: Како те знам

Не говори ми да те с пажњом слушам,
речи су поређана слова која мало значе,
осећања твоја по тону ја кушам,
да наслутим ако се невоље над тобом облаче.
.
Ти ни не знаш да твој говор ритам има,
октава распон по којима се увек креће,
твоје су радости, несанице и наде у њима,
за прошлим напола већ догореле свеће.
.
Зато те слушам а не умем да поновим,
пратим звук хоће ли сонату ил фугу,
по ноти умем да те пред тугом уловим,
поведем на безбедну, страну, другу.
.
Онда те љубим и причам бесмислице,
најтужнија арија мора доћи до краја,
љубим мргодно, смркнуто ти лице,
да смех чујем у тону мога, само, раја .
