Подари ми Боже

живота, још један дан .

Нека буде : светао, сунчан, радостан.

Небеском светлошћу окупан.

Стваран, а неухватљив као сан!

Да сагледам живот свој целокупан.

Од зачећа до кончине,

да видим шта то мене брине ?

Због кога сам тужан

и због чега сузе роним ?

Како завесу заблуда

са очију Духовних да склоним?

На који начин да се молим ?

Како себе и ближње да волим?

Господе, помози ми да разумем

зашто уопште постојим!?

Која је Твоја, за мене промисао?

Како да живот овај безличан ,добије смисао?

Џабе сам растао и ваздух удисао,

ако ми време дато за спасење оде у бесмисао.

Иии, од чега Боже треба да се клоним

и од кога то дарове да склоним?

Како да их умножим и коме да их поклоним?

Како да послушам, а да се никоме,

сем Теби не покорим?

Кога Мили Боже, од овог ништавила

какав сам треба са створим?

Одговор не знам, зато Ти се молим…

Помози ми, желим да постојим!