Фото: Светица В – Купиндо; Википедија

Не жали кад плачем божанствена жено

Нек ми се плач сада грозно свети

И нек кидам себе због мушког мекуштва

Због речи безвредне жеља похлепних

.

Ја грцам у болу чврсто стежем чело

Од стида се распадам свесно с муком

У мени је воља умрла одавно

Срце ти ишчупа безбожничком руком

.

Сад потпуно свестан ироније моћи

У самоћи чекам да твој лик прасне

У сопственој немоћи сит живота

оплакујем живот и љубав што гасне

.

За мене си била велико откриће

Не разумем зашто срце беше глуво

И пред светом затворено око

Од истога постаде очајно и сиво