Анђелко Заблаћански: Ноћ с њом

Фото: Девојка спава; Википедија
У тами моје собе бди блудна постеља
На њој спава тиха девојка расуте косе
И док сваки удах њених груди пун је жеља
Жудњом у њој пластим орошене откосе
.
Поглед ми јасно луди негледом што дели
Њу уснулу, топлу – жар што ме будног бу-ди
И моје усне с којих се круне давно свели
Зумбули бели и бурне пролећне ћуди
.
Тмина се сва топи под теретом пожуде
Пред заборавом у нама разлике сваке
И већ у њеном сам сну – крај ње ноћи худе
Док у себи чујем лета њених кораке
.
Она одавно будна – пред судом страсти стоји
Грлећи страх у мени грли страхове своје
Усне нам сад дрхте – граница не постоји
Замке врелих дамара грлимо обоје
