Често сам имала прилику да чујем како постоје добронамерне и оне друге лажи. Као, добронамерне лажи се користе, да не би другу особу повредиле. Приметила сам да људи који често користе добронамерне лажи, користе и оне друге. Особе које добронамерно лажу или су неискрене или кукавице, мутне удворице, у комбинацијама или све заједно.

Нема ослонца у таквим особама. Често, с временом, тим особама слабе морална начела и почну да лажу из личне користи.  То је тај пут, којим се чешће иде. Он није ни бео, ни црн, а ни сив. То је отуђење од самопоштовања, кад ти лична реч не значи ништа, кад није битно ко си и какав си? Препустиш се удовољавању самом себи, по цену лажи, поклекнеш пред материјалностима и почнеш да једеш сопствену духовност.

Кажу, истина је Бог, а лаж?

Да је лаж храна, вероватно би била слатког укуса. Шећер је храна наопака, знамо да временом, убија. То је, неко би рекао, самоубиство из нехата. Можда је и самоубиство са намером. Лаж се коти, веже у круг и прави вртлог. Ко једном у тај зачарани круг или вртлог упадне, тешко из њега излази. На крају га центрифуга лажи исцеди, спљеска као крпу и од човека постане сенка.

Сенке у природи немају никакво угледно место. То су неми, посматрачи живота. Ако је нешто на планети заиста мртво, то је сенка. Мртва као и сама смрт. Оне су привремене, пролазне и непостојане. Неке су мрачне, влажне и застрашујуће. Сенке су неми пратиоци, којима се не придаје значај.

Фото: Човек и сенка; Википедија