Фото: Пун месец; Википедија

Већ морнар Месец пучином једри
накрај му ноћи лука.
На меку косу дечака снена
спушта се топла рука.
.
Смешка се дете, живот је бајка.
Чува га, пази вољена мајка.
.
Дечак је снове сањао страшне,
буди се, тражи спас.
Из ноћне таме, спремно и будно
јавља се мио глас.
.
Залуду тмина јуриша глува
кад мама добро дечака чува.
.
Јутарње сунце кроз прозор вирну,
у собу зраком крочи.
Прену се дечак. Ко ли га гледа?
То су мамине очи.
.
Путују дани у сјајном низу
када је мама рођена близу.
………
Нарашће дечак, постаће човек,
време ће најзад повити стас,
ал ће се вечно памтити рука,
мамине очи и мио глас.