Скровити исток ти станиште!
Kрију те планине.
Ливаде и камење!
.
Чудна си ти трава,
пред којом се сама,
откључава свака брава!
.
У Земљици ти тело,
а стабљичица, вретенаста,
место је, где душа спава!
.
Ој, ви душе овдашње,
Што расковнике и расковничице тражите,
Знајте, да душу траве сретнете
А не препознате је
Јер јој срце не отворите!
Када срце отворите,травка дође сама
Јер и она трага за вама!

Фото 1,2: Расковник – корен; млада биљка; Википедија