Фото:Фототека СЖ

Ноћас си била
у мојим сновима
душо моја лепа
као штит тишине
као сјај очију
моје хладноће
…држали смо се за руке
и ходали невидом
и траговима меланхолије
баш као некада на јави
ћутала си
ниси волела дуге говоре матичара
ћутао сам
нисам желео свађати се са твојим погледима
доносе ми немир.
.
Увек сам измишљао
драга
глупе алибије
и тражио нова склоништа
да прекријем љубав
обећао сам ти
мердевине за рај
лагао сам те
лечио сам душу пољупцима
због тебе сам боем био
испијао и последње
кафанске залихе вина
црвеног као пупољци
на твојим грудима
које сам љубио једнога лета
у сјају зрелих жита
и миловао златне власи
твоје плаве косе
расуте низ рамена
и удисао мирис
недорасле љубави
…пусти снови.
.
Још се понеко
сећа нас
како да објасним
да ниси поред мене
…још те има
у моме споменару
у стиховима
у песмама
моја вечна станарице.
Рекли су ми
да си сретна
у другом граду
пусти ме понекад
у твоје тајне ладице тишине
да са склупчам
у твоје наручје
…ти и не знаш
колико је живота у мени
један ћу теби поклонити
као дар несталих дана.
…Никад нећеш бити
у гробници мојих сећања.