Бојана Чолић Грујић: Потражи ме иза месеца

Фото:Месец; Википедија
Видим тражиш ме међу Звездама,
Рећи ћу ти –нисам тамо.
Ослушни откуцај свог срца-
знам, да ту сам само.
Знам и то да нико не уме два срца,
сем лутајућег Месеца да разуме.
Узалуд ме тражиш међу облацима, међу својим пороцима …
Неее, ту нема ме..
Потражи ме у другим облицима, својим корацима….куда водете…
Можда сам баш ту у твом слатком, никад прекинутом сну…
У мирису чемпреса, у ванвременском додиру…
Да баш ту,међу твојим прстима, док песак уместо лица мог милују…
Погледај одраз Месеца и како се мисли твоје у том погледу смиурују…
У свему се огледам, докле год ти се поглед протеже.
Док ме љубиш силно, тај поглед до бескраја досеже.
Ништа не радим, само ти помажем да стигнеш до своје духовне равнотеже.
У таласима мора у које гледаш, никоме мисао о мени, ни за шта не даш.
Као молитву док сањаш, понављаш:
Моја си, само моја…
А, добро знаш да ја никада нисам била, ни ти ћу бити твоја …
Само знам да нежност љубав пресеца
у ноћи пуног Месеца.
Ја сам попут Сунца које греје, које те светлошћу окупа и које ти се љупко смеје.
Ако можеш зрак да ухватиш, добићеш и мене.
Али, ако си довољно храбар, волећеш само мисао о постојању једне жене.
Ма колико ме волео и сањао будан, сваки напор мили мој је узалудан.
Овај свет површности, тек по мало чудан;
не разуме вредност љубави у бити –
ту је оскудан.
Ипак потражи ме иза Месеца, можда баш тамо љубав чежњу пресеца.
Са месечеве друге стране
неко чека ново јутро без тебе да осван.
Живот тече, време због нас неће да стане,
али немој да потонеш у бездане.
Ко зна можда наш дан тек треба да осване.
Или све овако да остане..
Ко ће знати да ли дах љубави Месец може да схвати
и мисли чежњиве у своју мрежу ухвати.
Све је како треба да буде само прихвати.
И све јесте како заправо није –
остаје Месец као неми сведок
који тајну крије .
Царује у простору тишине!
Наши погледи се нису чак ни срели, раздобље постојања погледе нам дели.
Ми ништа нисмо хтели, само смо се срели.
Заједнички Месец у који гледамо љубав нашу
на свом кантару потреба мери.
Све разумем …
Ти не волиш заправо мене, волиш само мисао о мени.
