Фото: Спокој; Википедија

Вртови имају мир
кад ветар крене из твојих мишица.
.
Тада иза стене чекам распусна
са каменицама и змијом око врата
не би ти усмртила дах.
.
Лист откидам и бацам у твоје лице
а каменицама змијску главу гњечим
имам шта да кажем
кад ми врат њени репови даве.
.
А ти говориш бодрећи ме:
Вртови имају мир.
.
Из мојих недара ти
једини опијен бићеш
и сва твоја рањавања
у вртове ћу пренети.
.
И остали ће сваког јутра после буђења
итати каменом на тебе
а затим оне, наоружане јесеновим копљем
гађаће у твој снажни врат.
.
Вртови имају мир
кад крв крене из твог врата …