Фото: Фототека СЖ

…
Седећи на камену, на обали планинског потока у центру велеграда, из жубора и лепоте која ме је обујмила, заче се мисао:
Стојимо и дрхтимо на ивици непостојања. Ова Цивилизација може окончати свакога часа јер не поштује Живот. Можда ће нас смрт све узети, у једном трену, али Живот ће тријумфовати, вратиће се и обновити на незамисливе начине – јер Живот је од смрти јачи. Наш је задатак да се, као представници и бранитељи светости и апсолутне лепоте Живота, свим силама одупремо наметнутој, насилној смрти коју нам спремају. Смрт може доћи само природно, спонтано, као пад воде са литице високе 1000 метара – и њена смрт у рођењу језера на дну понора и облака водених капљица у ваздуху изнад… Таква смрт је ново рођење, део тока Живота… Живота који је од Бога дар, и као такав, само Њему може бити враћен и поклоњен као уздарје, са захвалношћу… САМО ЊЕМУ И НИКОМ И НИЧЕМ ДРУГОМ!
.
Технократе, вакцинаши, моћници, профитери и контролори – забијте своје вакцине и своје 5,6,7,8… Г мреже, чипове, дронове, камере, антене и сателите и све остало себи у дупе! Можда вас то задовољи или пробуди из смрти која вас је узела – јер ви нисте на страни Живота! Ви нисте чак ни Људи. Ви нисте чак ни Живи. Наше животе оставите нама и Оном ко нам их је дао – Богу – Створитељу – Оцу, ономе коме ми припадамо. Само Њему, Извору Живота – дугујемо Живот. Вама не дугујемо НИШТА! И то ћемо вам и дати: НИШТА! Јер ми смо Људи. Ми смо деца Божија- ми смо синови и кћери Универзума, Оца Сунца и Мајке Земље. Ми смо Живот!