Сваког дана идем дубље и дубље у Тишину.
Дубока, дубока Тишина је циљ мог Пута.
И јутрос сам тијанијаовао, тиховао, тишиновао…
Видех како се исписују и из Тишине израњају
Промисао, Мисао, Идеја и Реч.
И видех да израњају и многа, многа Јаства
И непрекидно стварају свеколике светове.
.
Видех и како зарањају и бришу се
Жагори, буре, похлепе, боли, чежње и светови…
.
Затим сам потегао гуљач старе коже и оклопа Јаства…
Нестали су заједно са катаном и самострелом
Од којих се никада, никада, одвајао нисам.
И ја, сасвим избрисан, растворих се у пространству,
Плодношћу набубреле, најдубље Тишине.
Ох, како је Дубина – стварна и дубока!
Ох, како је Стварност – дубока и стварна!

Фото 1, 2: Из фототеке СЖ