Гордана Узелац: Зашто ћутиш роде?

Фото: Фототека СЖ
Зашто ћутиш роде?!
Мук одзвања.
Светиње те чују.
Преци те се стиде,
Главе погнули,
Очи у очи не гледају.
.
Ћутиш роде, ћутиш!
Остао си без слободе,
Али помрачена свест
Не хаје за ту вест.
Изобличен ум,
тражи самo стомак пун.
.
Зашто ћутиш роде!?
Проклињаће те преци.
Проклињаће те,
Пред Господом,
У вечности,
Где су сабрани
Сви наши свеци.
.
Отеше ти срце.
Отеше ти душу.
Срж твога бића,
Свету родну груду.
Отеше ти оно
Због чега и живиш.
Због чега си Србин
И чему се дивиш?
Па зар ти роде
Ништа свето није?!
Па зар да ти се душман
У недрима крије?!
Издајнике гајиш
И њима се клањаш.
Света места, манастире
Непријатељу поклањаш.
Покриће те бесмисао.
Сакриће те тама.
Дигни главу и бори се!
Или гледај
Како ти се будућност слама.
Устани роде!
Не ћути роде!. .
