Фото: Први снег; Википедија

Волим први снијег
што пада по твојој коси.
Могу без свега,
али без стихова о теби никако,
иако знам да расути су
Све их волим и волим сваку пахуљу
која низ твоје лице силази
и топи се на усни.
Али не волим овај мраз
што је заледио све око мене
и то твоје поносно срце.
Теби сам тајна, по даху далека,
али једино ти знаш пјесмом
искра у оку да постанеш
и зрнце топлине на длану мом.
Од зиме оштре даљине ове
дрхти ми свака кост,
али тебе врела љубав грије
из сваког стиха мог.
Баш тебе чекам да откријеш тајну,
извидаш рану на срцу дубоку,
баш сваку пахуљу срца свог
желим само да теби дам.
Твоју топлину и златно срце волим,
чисто лице с ружом у коси,
осмијех што звуком све гази кише,
волим оно што љубави вриједно је,
па и оно што немам више.