Фото: Бели јагањци; Википедија

Јагњад се бела по плаветном беспућу просула.

Уснула једрe, нежно вихором ношена.

Расута леже, опио их сан.

Румено сунце чекају, да најави нови дан.

.

Зрачак их прену, пробуди стадо!

Живахно стадоше, ићи тамо, амо.

Играју, скачу, преко главе премећу.

Прескачу, трче, несташлуке размећу.

.

Јагањци бели све где поглед допре.

Радују се, љуљају, понеко се пропне.

У трку често, заметну и свађу,

Скривају се, траже, па се онда нађу.

.

Игра ова траје све до конца дана,

Кад се пламен сунца с хоризонтом равна.

Ватрено ће небо означити крај,

Ове бурне игре,

Док несташна јагњад полако тону у сан.