Фото: Грозница; Википедија

У грозници којом болест ми слама тело,

из ума од мисли избија мени несносна јара,

прети да ће пробити ознојено ми чело,

петорица тебе да изађу и сваки да ме вара.

.

Јер све што не мислим у обичне дане,

закопам испод дрвета да те шума чува

ил измишљам нежности којом се тешим,

папирни бедеми пукну када сване,

.

кад грозница ми стави шкољку код ува,

твој глас бруји и чини да се смешим.

Не разумем јасно речи али глас ме цели.

Кад би грип потрајао бар месец један?

.

Изговор да имам што те будна сањам,

на махове да чујем да смо нешто ми и хтели,

поново да падам у лажи твојих бездан,

себе саму између петорице тебе гањам.

.

Кажу други да то не иде баш тако,

да ти не треба ко те није вредан…

Ја бих опростила све наопако,

нисам принцеза а живот је један.

.

Шта ми требају незване болести и боли?

Да те у болести без стида гласно зовем?

Здрава, да други не чују нежности шапућем!!!??

Кад си рекао да си онај који ме не воли,

остала сакривена у кући опасаној прућем.