Мира Видовић Ракановић :Смех

Фото: Лептири; Википедија
Осванули
Смо насмејани
Као зорење црвено
Уз ватру виолина
Пуних срца
Румених од сна
Са птицама
Што полећу рано
Ветар што нас милује
Облаке хватамо
Смејемо се лептиру
И збуњеној пчели
Са латице цвета
Росу беремо трчећи
Низ жубор потока
Сретни
Крадемо цвркуте
Низ поља која одлазе
Погледима
Се пијемо и тонемо
У чаробни сјај даљина
Док се меком
Тишином љубимо
Наши осмеси
Ће остати вечно
По сребрном грању
И облацима да се њишу
Где душа говори речи
Које нигде записане нису
