Фото: Лептири; Википедија

Осванули
Смо насмејани
Као зорење црвено

Уз ватру виолина
Пуних срца
Румених од сна

Са птицама
Што полећу рано
Ветар што нас милује

Облаке хватамо
Смејемо се лептиру
И збуњеној пчели
Са латице цвета
Росу беремо трчећи
Низ жубор потока

Сретни
Крадемо цвркуте
Низ поља која одлазе

Погледима
Се пијемо и тонемо
У чаробни сјај даљина

Док се меком
Тишином љубимо
Наши осмеси
Ће остати вечно
По сребрном грању
И облацима да се њишу
Где душа говори речи
Које нигде записане нису