Фото: Фототека Србског Журнала

РОД, РОДИНА И ДРЖАВА

Да бисмо сачували Род и Родину,
морамо имати Државу.
Без Државе, не може да опстане ни
Род ни Родина.
Род и Родина без Државе, бивају
лак плен свим варварима, свим
дивљим хордама и чопорима, свим
душманима и вразима.
Држава – то је Тврђава за
Род и Родину.
Да би се створила Држава, мора да
постоји Род (Народ), Родина
(Земља) и Водећа Замисао
(Идеја Водиља).
И, надасве, мора још да постоји и
Јака Воља за опстанак, за живот са
сврхом и смислом, за развој
властите културе и духовности.
Већина савремених Срба нема
никакву представу о Држави.
Већина савремених Срба свесно
или несвесно уништава
властиту Државу.
Већина савремених Срба, у
сарадњи са нашим вековним
вразима и душманима, ради на
рушењу Србске Државе.
Србство и Србија не могу да
опстану без Државе.
Ми данас немамо Државу, имамо
само Земљу, али Државу одавно
немамо.
Од 1918. године ми немамо Србску
Државу, Србску Тврђаву.
Србство и Србија данас подсећају
на мало племе које је подигло
шаторе у широком пољу којим
пролазе разне дивље хорде.
Како ће да се одбране и заштите
Србство и Србија без Тврђаве у
широким степама од чопора
дивљих племена и крволочних
човеколиких зверова?!
Одговор је: Никако!
Србство и Србија немају Државу.
Ако немамо Државу, онда немамо
ни границе своје Земље.
Ако немамо границе своје Земље,
онда наша Земља није више наша.
Она може бити свачија и ничија, а
наша – најмање!
Ја се чудом чудим савременим
Србима – свеједно да ли су
образовани или необразовани,
млади или стари – како немају
благе везе о значају и битности
Државе, Србске Државе!
Зато савремено Србство и бива лак
плен предатора и паразита,
гмазова и зверова,
душмана и врага.
Као Народ, ми подсећамо на барску
корњачу, међу јатима чапљи и
ждралова, која је остала без
властитог оклопа.
Ако се спасемо и сачувамо, то ће
бити – само чудо Божје!