Фото: Фб страница – 𝐍𝐐𝐄李

Миришем те ко цвијет
који стално прислањам уз лице своје,
да по мирису погодим ко је.
Од јутра до јутра, од дана до дана
хиљаде жеља, хиљаде рана,
a љубав једна.
Постоје те руке неке,
невјероватно њежне,
невјероватно меке,
мелодију љубави објаснити знају
додиром, боље него стотине ријечи.

Миришем те ко цвијет
руке ти прислањам уз лице своје,
тражим ону љубав која сахрањује
у мени све пробуђене мракове.
Кад загрљаји процвјетају,
бићу неко други у овој кожи.
До тада прогнозирам вријеме
само на тему љубави.