Фото: Пропланак; Википедија

На овом пропланку
сигурно су некад пастири
бацали камен с рамена
и девојке песмом радовале брда.
Са овог виса
планином се орила срца
и ко зна
колико их се овде клело у љубав.
.
Овде смо и ми долазили у походе
њиховој минулој песми.
И баш као и они
клели смо се младошћу.
.
После нас
ко зна ко је све оставио
свој знак на стаблу,
китио се младим лишћем
и можда баш као и ми
клео се ђурђевданским цветањем.
.
Овде су само траве
сачувале младост,
и само песме су вечне.
И чудно, скоро ме и не боли
што нам знаци више нису на стаблу
и што је лишће опет младо.