Фото: Петко Николић Видуша – Видуша: Књиге староставне; Википедија

Многи су монаси и божији људи,
Својим животом сачували записе,
Крили од злурадих и отимача
Древне књиге и тајне списе.

Само је њихова светла душа,
Умела између редова да види и слуша
И да их носи на грудима
И њихову светост поприма.

А многи радозналци, злице
И разни којекакви пробисвети
Хтели су да отму и сазнају
Где леже највеће тајне и савети.

Нису књиге само речи
И низови србских слова,
Ту су прореди и корице
Молитве и знамења из вид-снова.

Тихи, благи, Богу одани човеци
Су их крили и брижно чували,
Да ако нас Срба ипак претекне
пренесу из невиделашта су нам преци поручили.