Фото: Сеоски пејзаж; Википедија

Рођен сам тамо
где по пропланцима колају магле
док јутро изблеђује таму.
Где се ветар спотиче о ограде дворишта
и дрхти ћутљива бреза.
.
У срцу носим сачуван комадић лета.
Сећање на реку смотану у врбаку
испуцалу земљу под осушеном травом.
Сапете краве, што на појило журе.
Носим знојан летњи дан,
у злату залазећег сунца.
Хладове старих јасенова поред пута
са разбацаним иверјем зрака.
.
Рођен сам тамо
где од поветарца подрхтавају воде,
лелуја жито,
као на изгужваној слици.
Где отпадају суве гранчице багрема
и познати ми керови репом машу.
.
Тамо где ме поздрављају деца,
и старац са изгорелом лулом у зубима.
Прихватам жуљаве руке
што су земљу мотиком дотукле.
.
Рођен сам тамо
где птице у сусрет лете,
и ветар над пољем гавранове носи.
Где сива светлост гасне и капље као смола.
Комади таме тишину таложе.
.
Рођен сам где светла из стаја
буше кишу што је пробила зору,
на издисају малаксале јесени.