Фото:Фототека Србског Журнала

У дан ,
што на летњи личи,
пружим руке,
ветар дозовем,
крај свој
кренем да видим.
.
Мрачнина Свемира
расцвета се у хиљаде
стварно нестварних боја
16 атома угљеника.
.
Преда мном,
распростире се
стаза од берила,
хромом упрљана
И гле,
дом у даљини,
злати се,
и све је ближи.
.
Ено кола
вилин девојака!
Песма се ори
а понад облака,
осмех зри!