Фото: Фототека Србског Журнала

Свједоку није мјесто на оптуженичкој клупи
Већ да исказом за одбрану истине иступи
Један по један свој суд ће дати
Да би прошлост могла да се схвати.
Са новим добом свијет се буди
Престајемо бити нијеме слуге постајемо људи
Искушење нам спрема туробно време
Крајњи је час човјек из сна да се прене.
Расклопи учмалу љуштуру свога ока
Колико тајни крије свака зеница дубока
Да ли ћеш трепнути када суд потражи смисао
О бесмислу лажи што је други написао.
У златном пехару деценијама отровне лажи пију
Пред вишњим судом мисле да истину могу да крију
Време не може да затре злочине
Без правде недужна жртва не може да почине.
Из очињих јама крв још пресахла није
Костију пепео вјетар смрти по гудурама вије
У логору су ноћи злослутно дуге
И свјетлост се посрами устукне пред уздахом страха и туге.
Позивам свједоке из масе да се огласе
Да се за жртве логора смрти повјесница испише
Ако затремо истину ни нас неће бити више
Џелата зло сијеме клија у новом руху
Са мрачним силама су у дослуху.
Не дам да више ниједна дјечија суза потече
Не дам да малено срце трпи боли
Не дам да се рукице боре за живот голи
Не дам да нам сутра логор будућности постане
Нe дам да ме болесни умови посраме.
Свједок сам истине што правду љуби
Који вјеру у људе никад не губи
Иступам јер је правда наша
Урезана дубоко у душе палих логораша.