Фото: Фототека Србског Журнала

опет си дошла у вреле наше таме
тихим корацима из знане даљине
са себе збацила претешке хаљине
и болне праслике велике осаме

месеца сребро скривено у грудима
пропланци шумски над умом пусти
вилено лудило свеватра бездима
кад ти се сенка на мене спусти

две нам се игре помамно љубе
руке змијањем клизну низ тело
негде се у мени нетрагом губе

очима док дарујем ти јутро бело
сањиво ново је буђење трајно
нераздвој подељен љубављу тајно