Фото: Зимски дани у школи; Википедија

Јецало је звоно болне успомене
Снег је леден огрнуо шуме
Путеви су тугом иза мене
Избрисали ноћи снене
.
Нижу се путеви до школе кроз целац
Прсти не знају за радост топлоте
Све се окомило на нејач
.
Да ли ће Бог да смрзне
Да ли ће и њега ноге да заболе
.
Утања нога кроз дубоке зиме
Леди се ваздух на лицима деце
Пара из плућа
Бива све гушћа
.
Месец је светлом присвојио право
Да буде сведок наших смрзнућа
И тако охоло осветљава јутра
.
Да ли широм сунчеве планете
Сва деца имају зиме и кијамете
Да ли и њима смета цича
Или је тамо другачија прича
.
Школа нас топло загрљено греје
Раскрави се лице, топле снове сеје
Дете привиђа да хорови поје
Нестварно лепршају птице
Испод старе стреје
.
Ледом оковано детињство
Носи промрзле дане
Од куће до школе
Чим сване
Оближе ране
Зима пркосно одузме наду
Свакога дана трпи и живи
Благо онима што су им
Надомак школе шпорети сиви
Па без уздаха краду времену
Трње
Окове
И ноћи вране
А дечја лица огрћу се плаштом
И сивилом ноћи
А зора чека да сване
И за нас
Једном донесе
Осунчане дане