Фото: Беле руже;Википедија

Њене раскошне хаљине гужва
бокор светлости
у бисерним наборима
збрајајући зрна росе
утире пут свили, у наручјима латица
односим се према нежности
као према невином анђелу
из висина без даха
тихо, као незасита кап која
личи на око света
у раскошној одори поднева
зрцали огледала посута по баршуну
сатен, рубови, велови, плашт
све јој то помаже да сакрије порекло
из невидљиве приче пуне заноса
из божанских висина зреле равнотеже
као свеопшта мајка расута по небесима
са огрлицама од звезда
и унутрашњошћу сунца
зрачи сан лепоте и отварања
предајући се слављењу
у срцу постојања
узносећи се до чисте светлости
спознаје пуног мириса савршенства
где Творац сања свој сан
где игра плес
сакривен иза
огледала