Велика Томић: Циганска прошња

Фото: Циганска черга; Википедија
Не гледај у мени оно
што некада пред очима ти пукло.
Ни прасак, ни прах, нисам ништа томе слично.
Већ љубав гладну, сиротињску.
.
Нахрани циганку у мени
и нећу просити до краја живота.
Ил` веселу чергу распреми,
уз плам ватре постеља нек је трава.
.
Љубав чергара, јака је и врела,
сита им чула, а песма весела.
Срце тако не скапа,
отуд је прошња чергарског заната.
