Хелена Шантић Исаков: Земљотрес

Зоки Зорици зором збори:
-Заборавих звати зубара,
зубобоља замара.
Заман, зашто зором заболи зезнути зуб!
Зорица зеки Зокија:
-Зајеби зуб,
загрли Зоки Зоруле,
злато заубаво, злаћано.
Зоки загрли Зорицу заљубљено
засмејан:
-Заиграј, запевај Зајди Зајди,
зубобољу злокобног зуба заустави!
Заскочи Зорица залуђено,
замириса, запева, заигра,
забран заром замота задњицу,
зањише, заведе
зора заруди,
звезде zamaknu&zaneme,
зидове зграде задрма, затресе,
занос залуди.
Зину Зоки зевом запрепашћења,
залупише застори,
завесе залелујаше,
загрми земљотрес.
Зорицу затетура,
збаци зар,
звекне, зајаука забезекнута.
Зокија задрма звонки, звечећи звекет,
зујање,
завијање Зорице.
Зима заледи зјапеће зидове зграде.
Замало зид зазида заносећи Зорана,
Зорица запомаже застрашена,
залепљена зглобом
застором заглављена,
зури запањена.
Завршено!
Замре звук земље зле!
Загребани, затровани, згаришта,
затрпани, закопани,
звече запомажући звукови завијања.
Зоки &Zorica здрави загрљени,
заваљени,
замотани зацепљеним замршеним завесама.
Зоки заусти:
Земљотрес зезнуо зубобољу.
