Фото: Фототека Србског Журнала

Скитају мисли ко безкућник.
Бистре се, са жубором.
Где брвно поток ујармљује.
Поред обале сува трава.
Понека грана заостала,
у муљу вене.
Преда мном стаза, добро знана.
И видик драг.
Пространа поља родног краја.
И врбов гај.
Још тамо даље, ливаде цветне,
у дугом скоку срна мери.
Над њима поглед јато сретне.
Кобца што вреба,
у задњем кругу пред слетање.
Пристиже вече. Ратари с’ поља.
У неком дворишту цвили пас.
Са запада се време жести.
Док муње секу окрајке неба.
Журим, пред малу продавницу,
да чујем нове локалне вести.
.