Симо Новаковић: Анђео

Фото: Анђео; Википедија
…
Сањао сам, синоћ, дјевојку
из неког другог сна.
Спустила се сјенком ноћи
до мог срца дна.
.
Па сам синоћ опет сањ’о,
ту блаженост са срца дна
прође опет к’о сјенка ноћи
кроз врата мог новог сна.
.
У ма који сан да кренух,
не знајући стварног циља
појави се благост њена
и у том сну к’о стварност, збиља.
.
И док сањах, редом тако,
то исто биће из разних снова
својим ликом, својим дахом,
откри тајну свога зова:
.
Кад се јутром из сна пренух,
видјех-свјетлост јоште бива,
кроз ђевојачког лица њежност,
Љубав Божју ми открива.
.
.
.
Сањах синоћ…Анђела.
