Фото: Стара мајка; Википедија

Те ноћи
децембар
хладан и љут
срушио се свом тежином
и поломио крила
која нам је мајка
сплела да летимо
заједно испод сунца
и јуримо сретне дане.

Те ноћи
умирао сам с тобом
док се свијет половио
на смрт и тамницу живота
ја сам те држао за руку
да се не бојиш мрака
и квасио бол без времена
све док сам имао суза
И сањао како остављаш
садржаје живота
погледај ме …
..последњи пут…
бар између јецаја…
о…како је то бољело…

Те ноћи
желио сам
…ох како сам желио
све подијелити с тобом
смрт и наше раздвајање
које је ледило срце
распукло на пола мене
желио сам
све да оставим…
заједничко небо
које постаде тама
и сунце које изгуби сјај
…да оставим дане
да те гледам
мислећи да спаваш.

Те ноћи
само моја љубав
није умирала
и твоји задњи издисаји
док су звијезде у хору
затварале очи
и сакривале све наше
јесени и зиме
прољећа и љета
које сам проклињао
што дуже не трајаше.

Те ноћи
нисам хтио да побегнем
од себе …без тебе
оставио си ми
празне дане
и свијет без жеља
И моје стаклене погледе
И самоћу да другујемо
и тугу да шета
мојим сјећањима
којој нико не зна име
оставио си је …
у дну мога срца
тамо гдје борави
само наша мајка.