Била једном три дрвета која су стајала на брдашцу у шуми.

Разговарали су о својим надама и сновима, када је прво дрво рекло:

„Једног дана желим да постанем ковчег са благом. Требало би да ме напуне златом, сребром и вредним накитом и да ме украсе најлепшим дуборезом, како би свако могао да види моју лепоту.“

Друго дрво је наставило: „Једног дана бићу неки огромни брод. Преко воде ћу превозити краљеви и краљице и пловићу све до краја света. Свако ће се осећати сигуран и заштићен на мојој палуби.“

Коначно је треће дрво добило реч: „Желим да нарастем у највећи и најправије дрво. Људи ће ме видети са врха брда и при том мислити на небо и на Бога, коме сам ја тако близу. Бићу највеће дрво свих времена и људи ће ме се сећати.“

Након што се дрвеће неколико година молило да се њихови снови обистине, једнога дана крај њих је прошло неколико шумара. Када су дошли до првог дрвета, један од њих је рекао:“ Ово дрво изгледа веома јако. Мислим да ће моћи добро да се прода неком столару.“ И, почео је да обара дрво. Дрво је било срећно јер је мислило да ће столар од њега направити шкрињу са благом.

Код другог дрвета шумар је рекао: „Ово дрво ми изгледа доста јако, њега сигурно могу продати неком бродоградилишту.“ Дрво је било срећно јер је мислило да је на најбољем путу да постане снажан брод.

Када је шумар дошао до трећег дрвета, дрво се преплашило. Мислило је да се, ако га буду оборили, његови снови никада неће остварити. Један од људи је рекао:“ Моје дрво не мора бити ништа посебно, зато ћу узети ово“ а затим је снажно замахнуо секиром.

Када је прво дрво доспело до столара, он је од њега направио корито. Ставио га је у шталу и напунио сеном.То никако није одговарало ономе чему се дрво надало и за шта се молило. Друго дрво је обрађено и од њега је направљен мали рибарски брод. Његови снови да постане моћни брод, који ће превозити краљеве преко воде, нису се остварили. Велико дрво је исечено на балване који су остављени у мраку. Прошле су године и сва три дрвета су заборавила своје снове.

Једнога дана су у шталу дошли човек и жена. Жена је родила дете, па су га спустили на сено у јасле, направљене од првог дрвета. Јасле су биле постављене у штали и испуњене сеном. Човек се надао да ће успети да направи неки креветац за своју бебу, а за то су јасле биле довољне. Дрво је осетило да се овде нешто посебно дешава и знало је да ће у том тренутку имати прилику да носи највеће благо свих времена.

Много година касније група мушкараца се укрцала на бродић који је био направљен од другог дрвета. Један од њих је био веома уморан и легао је да спава. Док су били на језеру, почело је страшно невреме и дрво се плашило да неће бити довољно јако да заштити све људе. Људи су пробудили онога који је спавао. Он је устао и повикао:“Мир!“ и бура је ођедном утихнула. Тада је дрвету било јасно да је у свом труплу носило краља над краљевима.

Нешто касније, дошао је неко по треће дрво. Вукли су га преко улице, док су људи исмевали онога који га је носио. Зауставили су се на једном посебном тргу; човек је био закуцан за дрво, а затим усправљен, како би издахнуо на врху брда. Када је дошла недеља, дрво је схватило да му је била додељена част да стоји на врху брда и да буде близу Бога, онолико колико је могуће. На њему је био разапет Исус.

Чак и онда када нам изгледа да се ствари не одвијају онако како ми желимо, онако како сањамо, требало би да знамо да Бог има план за нас. Када му укажемо поверење, даће нам огромне дарове. Свако од три дрвета је добило оно што је желело, само не на онај начин како су сами замислили. Ми не знамо увек какав план Господ има за нас. Ипак, можемо знати да чак и онда када његови путеви нису наши путеви, служиће нам на најбољи могући начин.

Извор- Керефеке