Фото: Фототека Србског Журнала

Као што очајно Нарцис тражи
свој одраз у језеру,
тако тражи и ти мене.
Ту сам на додир од тебе.
Уморна клекнух пред самоћом.
Изгубљена сам у нејасној маси
одбеглих од куће.
Потражи ме.
Пут је засут лишћем,
а твој корак је попут ветра.
Сваку стену на том путу,
претвори у камен.
Важно је само кренути.
Још увек чувам ону прву сузу.
Препознаћеш ме по веровању
да је љубав вечна
и да време престаје да тече
оног тренутка
када нам се погледи сретну.
Само ме потражи.